Ljubavna priča Fride Kalo
18.07.2019.
U ovom tekstu prisetićemo se ljubavne priče Fride i Dijega, čuvenih slikara. Pre toga navešću bitne događaje koji su se desili Fridi u mladosti a koji su imali velikog uticaja na njen život koji je usledio potom. Ovo je zapravo priča o ljubavnom životu jedne čudesne, darovite i preemotivne žene.
Kao i u prethodnoj ljubavnoj priči naglašavam: Ni jednog trenutka u ovom tekstu nema mesta vrednovanju niti osuđivanju postupaka osoba, niti ličnosti o kojima se piše. Pristupam ovoj temi analitički uz najdublje poštovanje prema liku, delu i sudbini osobe čijom se biografijom bavim. Smatram da postoji jedan viši smisao i razlog zbog kojeg pojedine duše prolaze kroz izuzetno teška i bolna životna iskustva i to se treba poštovati. Nema procene ispravnog i pogrešnog, dobrog i lošeg. U svojim tekstovima bavim se psihološkim opisom porodičnih i partnerskih dinamika. To je značajno za posao koji radim, zbog programa seminara i radionica koje vodim, naročito za temu Partnerski odnosi i seksualnost. Nijedna 'racionalna' analiza ne može da obuhvati tako jednu veličanstvenu tajnu kao što je duševni i ljubavni život. Ali nam svakako može koristiti prilikom samoposmatranja i lične introspekcije. Može nam pomoći da se izbavimo iz sopstvenih nekorisnih obrazaca ponašanja kako bismo učinili nešto dobro za sebe i tako poboljšali kvalitet svog života.
Ukoliko biste želite da poboljšate kvalitet svog života, da se oslobodite negativnih i štetnih programa koje ste nasledili od svog roda, da poboljšate svoje porodične i partnerske odnose, da se oslobodite bolnih i neprijatnih emocija, misli, uverenja i najzad da oslobodite potencijal svoje duše za uspešan, oslobođen i radostan život, predlažem da se upoznate sa programom seminara i radionica "Anđeosko Ozdravljenje - Sila Roda" i da prođete kroz seminare i radionice koje vodim.
Ukoliko vas zanima tema Partnerski odnosi i seksualnost možete se prijaviti na radionicu, a ukoliko želite individualni tretman možete mi se lično obratiti klikom na ovaj link.
A sada sledi ljubavna priča Fride Kalo sa glavnim osvrtom na detinjstvo, roditelje i na njen partnerski odnos.
RODITELJI I DETINJSTVO
Otac joj je bio jevrejskog porekla. U Meksiko se doselio iz Rumunije. Intelektualac, slikar i fotograf. Voleo je muziku i knjige, svirao je klavir i obožavao nemačku klasičnu filosofiju. Jako blage naravi, zatvoren i povučen u neki svoj unutrašnji svet. Naročito pošto je umrla njegova prva žena sa kojom je imao decu i skladan život. Ženi se Fridinom majkom koja je bila vrlo nesrećna, nezadovoljna i vazda smrkuta žena, rigidna, konzervativna i nepismena rimokatolkinja. Fridin otac se oženio sa motivom najviše da zbrine ćerke koje je imao sa ženom iz svog prvog braka, da se ženska ruka brine o deci i kući. Frida se sjajno slagala sa ocem. Majka ju je strašno nervirala sa svojim primitivnim, rigidnim, moralnim i religioznim stavovima. Imala je potrebu da ispeva i izigrava takve stavove i uverenja tako što ih je kršila, ponašala se i oblačila ekscentrično i kao muškarac. Brak svojih roditelja nije mogao da joj bude primer. To su bile dve nespojive prirode i dva različita sveta.
Kao i u prethodnoj ljubavnoj priči naglašavam: Ni jednog trenutka u ovom tekstu nema mesta vrednovanju niti osuđivanju postupaka osoba, niti ličnosti o kojima se piše. Pristupam ovoj temi analitički uz najdublje poštovanje prema liku, delu i sudbini osobe čijom se biografijom bavim. Smatram da postoji jedan viši smisao i razlog zbog kojeg pojedine duše prolaze kroz izuzetno teška i bolna životna iskustva i to se treba poštovati. Nema procene ispravnog i pogrešnog, dobrog i lošeg. U svojim tekstovima bavim se psihološkim opisom porodičnih i partnerskih dinamika. To je značajno za posao koji radim, zbog programa seminara i radionica koje vodim, naročito za temu Partnerski odnosi i seksualnost. Nijedna 'racionalna' analiza ne može da obuhvati tako jednu veličanstvenu tajnu kao što je duševni i ljubavni život. Ali nam svakako može koristiti prilikom samoposmatranja i lične introspekcije. Može nam pomoći da se izbavimo iz sopstvenih nekorisnih obrazaca ponašanja kako bismo učinili nešto dobro za sebe i tako poboljšali kvalitet svog života.
Ukoliko biste želite da poboljšate kvalitet svog života, da se oslobodite negativnih i štetnih programa koje ste nasledili od svog roda, da poboljšate svoje porodične i partnerske odnose, da se oslobodite bolnih i neprijatnih emocija, misli, uverenja i najzad da oslobodite potencijal svoje duše za uspešan, oslobođen i radostan život, predlažem da se upoznate sa programom seminara i radionica "Anđeosko Ozdravljenje - Sila Roda" i da prođete kroz seminare i radionice koje vodim.
Ukoliko vas zanima tema Partnerski odnosi i seksualnost možete se prijaviti na radionicu, a ukoliko želite individualni tretman možete mi se lično obratiti klikom na ovaj link.
A sada sledi ljubavna priča Fride Kalo sa glavnim osvrtom na detinjstvo, roditelje i na njen partnerski odnos.
RODITELJI I DETINJSTVO
Otac joj je bio jevrejskog porekla. U Meksiko se doselio iz Rumunije. Intelektualac, slikar i fotograf. Voleo je muziku i knjige, svirao je klavir i obožavao nemačku klasičnu filosofiju. Jako blage naravi, zatvoren i povučen u neki svoj unutrašnji svet. Naročito pošto je umrla njegova prva žena sa kojom je imao decu i skladan život. Ženi se Fridinom majkom koja je bila vrlo nesrećna, nezadovoljna i vazda smrkuta žena, rigidna, konzervativna i nepismena rimokatolkinja. Fridin otac se oženio sa motivom najviše da zbrine ćerke koje je imao sa ženom iz svog prvog braka, da se ženska ruka brine o deci i kući. Frida se sjajno slagala sa ocem. Majka ju je strašno nervirala sa svojim primitivnim, rigidnim, moralnim i religioznim stavovima. Imala je potrebu da ispeva i izigrava takve stavove i uverenja tako što ih je kršila, ponašala se i oblačila ekscentrično i kao muškarac. Brak svojih roditelja nije mogao da joj bude primer. To su bile dve nespojive prirode i dva različita sveta.
Frida na slici je skroz levo u muškom odelu
Postoje u životu neki sudbinski događaji koji ne mogu da se pojme razumom a koji iz nekog višeg Božijeg promisla itekako imaju smisla ma kako bili bolni: Frida je sa 6 godina obolela od dečije paralize koja je ostavila trajni deformitet na njenom telu, desna noga joj je izgledala vidno tanje od leve što je kasnije u životu prikrivala raznobojnim dugačkim haljinama po kojima je poznata. Sa 18 godina je jedva preživela stravičnu saobraćajnu nesreću. Zadobila je jake povrede zbog kojih je imala 32 operacije na kičmi. 4 meseca je bila nepokretna, sva u gipsu morala da leži. To vreme je koristila da strastveno slika, sebe, svoj bol, emocije i svoj unutrašnji svet. U ovako teškim situacijama pokazivao se njen neverovatni karakter, snažna želja da izađe iz boli i iz uloge žrtve. Nije podnosila sentimentalnost niti sažaljenje. Prezirala je kod ljudi ispoljavanje samosažaljenja i pokazivanja slabosti. Držala je tugu u sebi i kažu da javno nikada nije plakala. To je jedan model gutanja emocija i zadržavanja boli u sebi. Srećom imala je četkice i platno pomoću kojih je oslikavala sve što nosi u sebi. U najtežim trenucima svog života pronalazila je načine da ustane, da prevaziđe životne prepreke i svojom magičnom harizmom da zadivi i šarmira sve oko sebe.
PARTNERSKI I BRAČNI ODNOS
Frida je imala 15 godina kada je upoznala Dijega dok je on oslikavao mural u jednoj školi. Tada je bio već poznat i afirmisan slikar i muralista. Bio je oženjen u tom trenutku sa svojom drugom suprugom. Ponovo su se sreli kada je Frida imala 18 godina, kada je mlada slikarka želela da se konsultuje sa svojim iskusnim starijim kolegom. Tada su počeli da se druže. Rodila se velika privlačnost i strast između njih dvoje koja nije mogla da se obuzda. Dijego iako nije bio fizički lep muškarac, bio je veliki zavodnik i privlačan ženama. Razlika između njih je bila 20 godina. Mnogo su se voleli i ubrzo su se venčali 1929. godine. Ona je imala 22 a on 42 godine. Frida je bila treća supruga Dijega Rivera. Nazivali su ih „Lepotica i zver“. Njeni roditelji su bili strašno razočarani ovim brakom misleći da nikako nisu jedno za drugo, da su nespojiv i vrlo neskladan par. Dali su im nadimak "slon i golubica" što slikovito pokazuje nesklad između njih, fizički i karakterno. Međutim to je samo mišljenje roditelja.
Frida je imala 15 godina kada je upoznala Dijega dok je on oslikavao mural u jednoj školi. Tada je bio već poznat i afirmisan slikar i muralista. Bio je oženjen u tom trenutku sa svojom drugom suprugom. Ponovo su se sreli kada je Frida imala 18 godina, kada je mlada slikarka želela da se konsultuje sa svojim iskusnim starijim kolegom. Tada su počeli da se druže. Rodila se velika privlačnost i strast između njih dvoje koja nije mogla da se obuzda. Dijego iako nije bio fizički lep muškarac, bio je veliki zavodnik i privlačan ženama. Razlika između njih je bila 20 godina. Mnogo su se voleli i ubrzo su se venčali 1929. godine. Ona je imala 22 a on 42 godine. Frida je bila treća supruga Dijega Rivera. Nazivali su ih „Lepotica i zver“. Njeni roditelji su bili strašno razočarani ovim brakom misleći da nikako nisu jedno za drugo, da su nespojiv i vrlo neskladan par. Dali su im nadimak "slon i golubica" što slikovito pokazuje nesklad između njih, fizički i karakterno. Međutim to je samo mišljenje roditelja.
|
|
Dijego se opisuje kao jedna nestalna, neuračunljiva, neverna i vrlo manipulativna struktura ličnosti, što je Fridi stvaralo duboki očaj i tugu. Varao ju je, lagao i povređivao neprestano. Jako bolan trenutak za nju je bio kada ga je uhvatila u seksualnom odnosu sa njenom sestrom. U tom trenutku su se i razišli, nisu živeli zajedno (neko vreme). Odlučila je da i sama istražuje sopstvenu seksualnost i da ispolji svoje različite sklonosti. Sebi je dopustila da bude u intimnom odnosu sa različitim poznatim ličnostima, muškarcima i ženama. Dijego se nije menjao, nastavio da je vara, što je ona teško podnosila, i svu svoju patnju prenosila na platno. Ali uprkos svemu ona ostaje sa njim. Prepoznajete li zavisnost unutar partnerskog odnosa? Iako boli i iako mi ne prija odnos biram da ostanem u njemu. Znate onu čuvenu rečenicu kod zavisničkih parnerskih odnosa: "Ne možemo jedno sa drugim a ne možemo ni jedno bez drugog".
Želela je jako da se ostvari kao majka. Pokušavajući da dobiju dete, ali njeno zdravstveno stanje to nije moglo da iznese. Ona je bila skrhana činjenicom da ne može da rodi. Imala je pobačaj u odmakloj trudnoći i rodila je mrtvo dete. To ju je psihički dotuklo. Dijego nije želeo decu sa Fridom jer ih je imao iz prethodnog braka. Pošto se između njih stvari nisu menjale i popravljale, definitivno su se razveli 1939. godine, nakon 10 godina braka, posle čega se Frida potpuno okreće slikarstvu. Oboje su jako patili zbog razdvojenosti, i posle godinu dana odlučili su da se ponovo venčaju po drugi put. Naravno programi su toliko jaki da njihov emotivni život nije doživljavao nikakve promene. Patnja se nastavljala. Ni jedno od njih nije bilo spremno da se odreknu ovakve veze, iako je za oboje bila bolna i tragična. Ostali su zajedno do Fridine smrti, ukupno 27 godina. Frida je umrla u svojoj 47. godini. Dijego se ponovo oženio i 3 godine nakon Fridine smrti umro.
Želela je jako da se ostvari kao majka. Pokušavajući da dobiju dete, ali njeno zdravstveno stanje to nije moglo da iznese. Ona je bila skrhana činjenicom da ne može da rodi. Imala je pobačaj u odmakloj trudnoći i rodila je mrtvo dete. To ju je psihički dotuklo. Dijego nije želeo decu sa Fridom jer ih je imao iz prethodnog braka. Pošto se između njih stvari nisu menjale i popravljale, definitivno su se razveli 1939. godine, nakon 10 godina braka, posle čega se Frida potpuno okreće slikarstvu. Oboje su jako patili zbog razdvojenosti, i posle godinu dana odlučili su da se ponovo venčaju po drugi put. Naravno programi su toliko jaki da njihov emotivni život nije doživljavao nikakve promene. Patnja se nastavljala. Ni jedno od njih nije bilo spremno da se odreknu ovakve veze, iako je za oboje bila bolna i tragična. Ostali su zajedno do Fridine smrti, ukupno 27 godina. Frida je umrla u svojoj 47. godini. Dijego se ponovo oženio i 3 godine nakon Fridine smrti umro.
UNUTRAŠNJI PROGRAM SAMOPOVREĐIVANJA
Psihologija napominje da se velike privlačnosti dešavaju prema usklađenim podsvesnim osobinama i crtama ličnosti oba partnera, što će se i pokazati praktično kada su Frida i Dijego u pitanju. Naročito se to vidi kada je reč o destruktivnim programima samopovređivanja i nanošenja bola sebi i svom partneru. Ističu se tipične uloge žrtve i agresora koje se u nezdravom partnerskom odnosu neprestano smenjuju među partnerima, takođe i snažna agresivnost i nasilje koje moraju imati oboje u sebi. Pozivam se na S.N. Lazareva koji je pisao da oba parnera moraju imati u sebi aktivan program agresivnosti i samouništenja, čim su se spojili u jedan odnos koji traje bar izvesno vreme. Da je drugačije prosto se ne bi mogli sresti, niti povezati. Onaj koji trpi nasilje bilo koje vrste zasigurno u sebi ima duboko potisnutu energiju agresivnosti i nasilja koju usmerava prema samom sebi iznutra. Naš partner je svakako odlična slika nekog našeg izraženog dela. Da se razumemo, naš partner nije celovita naša slika nego je slika jednog dela nas. I zbog toga je besmisleno okrivljavati parnera i glumiti žrtvu. Ključno pitanje je zbog čega dopuštamo energiji destrukcije da nas povređuje. U životu sam lično bio svedok stravične agresivnosti i nasilja unutar parnerskog odnosa kod više meni bliskih žena. To su strašne stvari. Ali kako bi se došlo do oslobođenja potrebno je videti istinu, a istina je sledeća: kada postoji nasilje u partnerskom odnosu agresivni i samopovređujući programi roda nalaze se i kod jednog i kod drugog partnera, i ti programi se međusobno privlače. Dok se ti programi ne uvide, ne zacele, ne otpuste i ne transformišu, ne može doći do promene.
Na čudan način Frida i Dijego su iznutra osećali veliku bliskost i neraskidivu ljubav koja se ispoljavala veoma traumatično i tragično. Rađaju se brojna pitanja u vezi toga šta jeste a šta nije ljubav? Da li možemo govoriti o takvom odnosu kao ljubavnom odnosu? Pa možemo. Mišljenja sam da možemo da osećamo i razmenjujemo partnersku ljubav a da duboko iznutra, na tananim nivoima, sebi a time i partneru uskraćujemo nežnost, negujuću ljubav i pažnju. Tako zapostavljamo svoje najdublje potrebe i porive koji žele da se ispolje, nahrane, realizuju i tako živimo destruktivan ljubavni odnos. Dešava se da ljubav tražimo i nalazimo spolja a da iznuta živimo programe koji ipak nisu ljubav, prema sebi pre svega. Mi smo ljudi slojeviti i višedimenzionalni. Postoje u nama mnogi kontradiktorni delovi koji se sukobe. Ovde smo da pokušamo to da raščivijamo i razlučimo. Unutar dinamika dvoje ljudi postoji svega i svačega. Smisao ovakvih tekstova je da uvidimo programe koji nam ne koriste i da uložimo trud da ih se oslobodimo. Moja poruka je da možemo da se ponovo povežemo sa sobom, ljubavno i negujuće. Možemo u svom vlastitom životu i u partnerskom odnosu da promenimo ponašanje koje nam ne koristi.
Možemo drugačije! Možemo da se oslobodimo bolne prošlosti, tereta predaka i roditelja, svih prethodnih bolnih i neprijatnih emocija. Možemo ispunjeni, zadovoljni i srećni da uzrastamo u svom životu i u plemenitoj misiji svoje duše. Postoje načini i metodi koji nam mogu u tome pomoći. Ukoliko želite da naučite KAKO, i ako vas zanima tema Partnerski odnosi i seksualnost možete mi se lično obratiti klikom na ovaj link. Ukoliko ste zainteresovani za individualni tretman obratite mi se putem sledećeg linka.
Svetislav Vasilić
Psihologija napominje da se velike privlačnosti dešavaju prema usklađenim podsvesnim osobinama i crtama ličnosti oba partnera, što će se i pokazati praktično kada su Frida i Dijego u pitanju. Naročito se to vidi kada je reč o destruktivnim programima samopovređivanja i nanošenja bola sebi i svom partneru. Ističu se tipične uloge žrtve i agresora koje se u nezdravom partnerskom odnosu neprestano smenjuju među partnerima, takođe i snažna agresivnost i nasilje koje moraju imati oboje u sebi. Pozivam se na S.N. Lazareva koji je pisao da oba parnera moraju imati u sebi aktivan program agresivnosti i samouništenja, čim su se spojili u jedan odnos koji traje bar izvesno vreme. Da je drugačije prosto se ne bi mogli sresti, niti povezati. Onaj koji trpi nasilje bilo koje vrste zasigurno u sebi ima duboko potisnutu energiju agresivnosti i nasilja koju usmerava prema samom sebi iznutra. Naš partner je svakako odlična slika nekog našeg izraženog dela. Da se razumemo, naš partner nije celovita naša slika nego je slika jednog dela nas. I zbog toga je besmisleno okrivljavati parnera i glumiti žrtvu. Ključno pitanje je zbog čega dopuštamo energiji destrukcije da nas povređuje. U životu sam lično bio svedok stravične agresivnosti i nasilja unutar parnerskog odnosa kod više meni bliskih žena. To su strašne stvari. Ali kako bi se došlo do oslobođenja potrebno je videti istinu, a istina je sledeća: kada postoji nasilje u partnerskom odnosu agresivni i samopovređujući programi roda nalaze se i kod jednog i kod drugog partnera, i ti programi se međusobno privlače. Dok se ti programi ne uvide, ne zacele, ne otpuste i ne transformišu, ne može doći do promene.
Na čudan način Frida i Dijego su iznutra osećali veliku bliskost i neraskidivu ljubav koja se ispoljavala veoma traumatično i tragično. Rađaju se brojna pitanja u vezi toga šta jeste a šta nije ljubav? Da li možemo govoriti o takvom odnosu kao ljubavnom odnosu? Pa možemo. Mišljenja sam da možemo da osećamo i razmenjujemo partnersku ljubav a da duboko iznutra, na tananim nivoima, sebi a time i partneru uskraćujemo nežnost, negujuću ljubav i pažnju. Tako zapostavljamo svoje najdublje potrebe i porive koji žele da se ispolje, nahrane, realizuju i tako živimo destruktivan ljubavni odnos. Dešava se da ljubav tražimo i nalazimo spolja a da iznuta živimo programe koji ipak nisu ljubav, prema sebi pre svega. Mi smo ljudi slojeviti i višedimenzionalni. Postoje u nama mnogi kontradiktorni delovi koji se sukobe. Ovde smo da pokušamo to da raščivijamo i razlučimo. Unutar dinamika dvoje ljudi postoji svega i svačega. Smisao ovakvih tekstova je da uvidimo programe koji nam ne koriste i da uložimo trud da ih se oslobodimo. Moja poruka je da možemo da se ponovo povežemo sa sobom, ljubavno i negujuće. Možemo u svom vlastitom životu i u partnerskom odnosu da promenimo ponašanje koje nam ne koristi.
Možemo drugačije! Možemo da se oslobodimo bolne prošlosti, tereta predaka i roditelja, svih prethodnih bolnih i neprijatnih emocija. Možemo ispunjeni, zadovoljni i srećni da uzrastamo u svom životu i u plemenitoj misiji svoje duše. Postoje načini i metodi koji nam mogu u tome pomoći. Ukoliko želite da naučite KAKO, i ako vas zanima tema Partnerski odnosi i seksualnost možete mi se lično obratiti klikom na ovaj link. Ukoliko ste zainteresovani za individualni tretman obratite mi se putem sledećeg linka.
Svetislav Vasilić