Reka kao učitelj
06.11.2018
Reke su vrhunska umetnička dela samog Tvorca. Njegov su milostivi dar planeti Zemlji, ljudima, životinjama i celokupnom življu. Niko ne može reku da prisvoji ili da poseduje, ni čovek, ni država niti najmoćnija kompanija. Ko može s pravom da kaže: 'ovo je moja reka'? Na njene vrednosti polaže pravo onaj ko pije sa mudrosti njenog toka. Svako onaj ko joj se ponizno pokloni kao božanskom elementu, kao živoj osobi. Svako onaj ko u njenoj prirodnoj teologiji vidi Boga koji ju je stvorio. Svi oni, različiti narodi, koji pored nje žive. Iznad svega, oni koji je poštuju, čuvaju od nemara i zagađivanja, koji umeju sa njom da komuniciraju.
Reke imaju svoj jezik i način komuniciranja sa ljudima i životinjama. Poznajem njihov jezik, osećam njihovu dušu. Oduvek sam mogao da čujem njihove poruke, ritam, melodiju, pesmu. Ove reči mogu da za-zvuče romantičarski, ustvari to nisu samo reči. Prenosim vam lično, živo i realno iskustvo. Često od reke čujem neku tajnu, sudbinu ljudi i porodica. Dobijem jasne misaone slike života, ratova i veselja, krštenja, rođenja, stradanja i smrti. Sasvim lično, kroz poruke vode ili preko ljudi koji su se sa njom sa-živeli. Najveći doprinos je u tome što nas reke usmeravaju na vlastiti i autentičan životni put. Put duše.
Reke imaju svoj jezik i način komuniciranja sa ljudima i životinjama. Poznajem njihov jezik, osećam njihovu dušu. Oduvek sam mogao da čujem njihove poruke, ritam, melodiju, pesmu. Ove reči mogu da za-zvuče romantičarski, ustvari to nisu samo reči. Prenosim vam lično, živo i realno iskustvo. Često od reke čujem neku tajnu, sudbinu ljudi i porodica. Dobijem jasne misaone slike života, ratova i veselja, krštenja, rođenja, stradanja i smrti. Sasvim lično, kroz poruke vode ili preko ljudi koji su se sa njom sa-živeli. Najveći doprinos je u tome što nas reke usmeravaju na vlastiti i autentičan životni put. Put duše.
Reke imaju svesnost, emocije i svoje pamćenje. Kosmološki Elemenat je voda. Dinamika je Kretanje i Istrajnost. Pouka: Pronalazak vlastitog puta. Osobina: Pokretačka sila, snaga. Svha: (pro)čišćenje, (od)nošenje svega suvišnog i nebitnog.
U vežbama i vođenim meditacijama koje vodim na svojim radionicama dosta koristim simboliku reke i voda. Ona nam pomaže da svoje podsvesne duševne blokade rastvorimo i promenimo. Pokazalo se kao izuzetno korisna praksa za oslobađanje od nakupljenih emotivnih otpada, kao i u integraciji svih onih emocija koje imaju funkciju u našem mentalnom i emotivnom sistemu. U reku se pogružavamo onda kada želimo da skinemo sa sebe nekorisno, staro i da se vratimo onom svom, uvek novom i nadvremenom, autentičnom 'ja'.
U vežbama i vođenim meditacijama koje vodim na svojim radionicama dosta koristim simboliku reke i voda. Ona nam pomaže da svoje podsvesne duševne blokade rastvorimo i promenimo. Pokazalo se kao izuzetno korisna praksa za oslobađanje od nakupljenih emotivnih otpada, kao i u integraciji svih onih emocija koje imaju funkciju u našem mentalnom i emotivnom sistemu. U reku se pogružavamo onda kada želimo da skinemo sa sebe nekorisno, staro i da se vratimo onom svom, uvek novom i nadvremenom, autentičnom 'ja'.
Da li postoji bolja terapija od šetnje pokraj reke ili veći dar od mogućnosti da je dodirnete, da u nju zakoračite, da fizički osetite njenu lekovitu snagu i podršku, da joj unutrašnjim glasom iskažete ljubav i vernost, poštovanje i divljenje? To je vrhunska molitvena praksa a može biti i dragocena meditacija. Probajte da svesno i prisutno, celim svojim bićem osetite tu silu, moć, mudrost.
Kao vrhunski prirodni terapeut podučava nas iskustvu života naše Psihe. Ona brzo i lako pravi promenu raspoloženja. Ukazuje na poplave (osećanja) i pad vodostaja (životne energije) tj, nepovezanost sa svojim emocijama. Oscilacije raspoloženja, talasanje, izlazak iz korita. Voda reka poji, umiva, isceljuje ali i mori, davi, od-uzima život.
Reke nas podučavaju o tajnama smrti, na sasvim drugačiji način nego što to čine mnoga predanja i verska učenja. Dunav me je naučio da nema distinkcije (razlike) između Smrti i Života. Postoje Umiranja i postoje Rađanja. I oba podjednako čine Život. Smrt je sluškinja Života, verni mu i pokorni sluga.
Reka će bez trunke sentimentalnosti u-moriti (usmrtiti) ono što treba i kad treba, a pomoći da se iz-rodi ono što je potrebno da se rodi. U skladu sa Voljom Boga. Na Dunavu sam kao dete video smrt i slušao o smrti. Posmatrao ptice, zmije i žabe koje reka izbaci na obalu. Slušao sam priče lokalnih ribara o ljudima koji su se u Dunavu u-davili. Posebno je čudesna pojava Slovenske boginje Morane za koju se veruje da živi u dubinama reka. Dovode je u vezu sa mračnim rečnim dusima i pojedina predanja kažu da je venčana za boga Vodan-a. Morana se može smatrati vodenim slovenskim božanstvom. Za nas Slovene voda u svojim dubinama skriva mračne sile. O čemu se radi? Rečne dubine simbolika su naše podsvesti. A magijska, mračna bića koja borave na rečnom dnu slika su naših neintegrisanih podsvesnih emocija, programa, misli i dubokih nesvesnih psihičkih stanja. U slovenskoj mitologiji ne postoji radikalni dualizam dobra i zla koji se bori za prevlast, međusobno suprotstavljen. Ono što ubija i davi jesu emocije od kojih se krijemo. Ubija nas sve ono od čega bežimo, sve one laži i samozavaravanja. Kada se iskreno i hrabro susretnemo sa svojom morom, sa svojim dubokim strahovima, kada stanemo ispred Morane, pogledamo je u oči i vidimo stvari kakve jesu, dešava se najčudesnija transformacija. Svetlost osvetljava tamu i sve more nestaju. Ono što neće da vidi celu sliku, pada na ispitu, odriče se od energije Života i biva umoreno. Pa do sledećeg ispitnog roka.
Reka je sibolika večnosti, neprolaznosti, neprestamosti. Ista Juče, Danas i Sutra. Metafora za vreme (prolaznost). Simboliše Vanvremenost (večnost). Reka je Uvek Nova. Da li uviđate tu integrisanost i celovitost? To Jedno: Život i smrt, Svetlost i tamu, Večnost i uvek novost, Svevremeno i savremeno, Drevno i uvek novo, muško i žensko.
U našim životima i životima naših predaka bile su i ostaju naši verni prijatelji. U prirodnom sistemu su poput limfi i krvnih sudova. One su inteligentna prirodna sila, izrazito senzitivna i osećajna. Imaju svoj karakter i poseduju vlastitu dušu. Nisu prosto hemijsko jedinjenje, već imaju sopstvenu osobnost, autentičan izraz kao i svoju uzvišenu svrhu. Reke koje intimno poznajem su iznad svih moj Dunav i moja Drina. Zatim moja Sava, Tara, Piva. A u srcu nosim kao čežnju ostale svete reke koje me prizivaju: Jordan, Don, Dnjepar, Dnjestar, Volga, Jamuna, Ganga, Nil.
Tajanstvena voda koja kao Mudrost prebiva u samom čoveku. I fizički (čovek je fiziološki 70% voda)i po duhovnoj snazi. Žeđ je osnovni deficit Mudrosti i Istine. Potreba je svake duše da pije sa Reke Života. Izvora Pravde. U Novom Zavetu Isus se otkriva kao Gospodar Žive Vode. Govori Gospod: „Ko je žedan neka dođe meni i pije!“ (Jov.7,37)
Kao vrhunski prirodni terapeut podučava nas iskustvu života naše Psihe. Ona brzo i lako pravi promenu raspoloženja. Ukazuje na poplave (osećanja) i pad vodostaja (životne energije) tj, nepovezanost sa svojim emocijama. Oscilacije raspoloženja, talasanje, izlazak iz korita. Voda reka poji, umiva, isceljuje ali i mori, davi, od-uzima život.
Reke nas podučavaju o tajnama smrti, na sasvim drugačiji način nego što to čine mnoga predanja i verska učenja. Dunav me je naučio da nema distinkcije (razlike) između Smrti i Života. Postoje Umiranja i postoje Rađanja. I oba podjednako čine Život. Smrt je sluškinja Života, verni mu i pokorni sluga.
Reka će bez trunke sentimentalnosti u-moriti (usmrtiti) ono što treba i kad treba, a pomoći da se iz-rodi ono što je potrebno da se rodi. U skladu sa Voljom Boga. Na Dunavu sam kao dete video smrt i slušao o smrti. Posmatrao ptice, zmije i žabe koje reka izbaci na obalu. Slušao sam priče lokalnih ribara o ljudima koji su se u Dunavu u-davili. Posebno je čudesna pojava Slovenske boginje Morane za koju se veruje da živi u dubinama reka. Dovode je u vezu sa mračnim rečnim dusima i pojedina predanja kažu da je venčana za boga Vodan-a. Morana se može smatrati vodenim slovenskim božanstvom. Za nas Slovene voda u svojim dubinama skriva mračne sile. O čemu se radi? Rečne dubine simbolika su naše podsvesti. A magijska, mračna bića koja borave na rečnom dnu slika su naših neintegrisanih podsvesnih emocija, programa, misli i dubokih nesvesnih psihičkih stanja. U slovenskoj mitologiji ne postoji radikalni dualizam dobra i zla koji se bori za prevlast, međusobno suprotstavljen. Ono što ubija i davi jesu emocije od kojih se krijemo. Ubija nas sve ono od čega bežimo, sve one laži i samozavaravanja. Kada se iskreno i hrabro susretnemo sa svojom morom, sa svojim dubokim strahovima, kada stanemo ispred Morane, pogledamo je u oči i vidimo stvari kakve jesu, dešava se najčudesnija transformacija. Svetlost osvetljava tamu i sve more nestaju. Ono što neće da vidi celu sliku, pada na ispitu, odriče se od energije Života i biva umoreno. Pa do sledećeg ispitnog roka.
Reka je sibolika večnosti, neprolaznosti, neprestamosti. Ista Juče, Danas i Sutra. Metafora za vreme (prolaznost). Simboliše Vanvremenost (večnost). Reka je Uvek Nova. Da li uviđate tu integrisanost i celovitost? To Jedno: Život i smrt, Svetlost i tamu, Večnost i uvek novost, Svevremeno i savremeno, Drevno i uvek novo, muško i žensko.
U našim životima i životima naših predaka bile su i ostaju naši verni prijatelji. U prirodnom sistemu su poput limfi i krvnih sudova. One su inteligentna prirodna sila, izrazito senzitivna i osećajna. Imaju svoj karakter i poseduju vlastitu dušu. Nisu prosto hemijsko jedinjenje, već imaju sopstvenu osobnost, autentičan izraz kao i svoju uzvišenu svrhu. Reke koje intimno poznajem su iznad svih moj Dunav i moja Drina. Zatim moja Sava, Tara, Piva. A u srcu nosim kao čežnju ostale svete reke koje me prizivaju: Jordan, Don, Dnjepar, Dnjestar, Volga, Jamuna, Ganga, Nil.
Tajanstvena voda koja kao Mudrost prebiva u samom čoveku. I fizički (čovek je fiziološki 70% voda)i po duhovnoj snazi. Žeđ je osnovni deficit Mudrosti i Istine. Potreba je svake duše da pije sa Reke Života. Izvora Pravde. U Novom Zavetu Isus se otkriva kao Gospodar Žive Vode. Govori Gospod: „Ko je žedan neka dođe meni i pije!“ (Jov.7,37)
Ljudi podižu svoja naselja, kuća i ognjište po-kraj reka. Reka nas hrani, poji, donosi plodove života i blagostanje. Ali i opominje svojim poplavama. Kada se izlije, prelije. Kada se čovek zaboravi i uđe u nemar, nepoštovanje, rasejanost i razlivenost. Kada izgubi fokus sa bitnog i kad ga preplave strasti, brige, strahovi, pohlepa i gramzivost, neosetljivost, okrutnost i nepoštovanje. Onda se reke izlivaju, plave, potapaju, pogružavaju. Potop čisti i transformiše, umiruje, davi mane (iluzije) i afirmiše vrline.
Omiljena mi je metafora rečne brane. Često ovaj slikoviti primer, brane koja pregrađuje reku, koristim na svojim predavanjima i radionicama kako bismo se prisetili važne lekcije. Supresija, suzbijanje, ograničavanje, postavljanje barijera. Kada se reka nasilno pregradi, kada se emocije sputaju da slobodno i neometano protiču, situacija se dramatično pogoršava. Voda nadolazi i širi se do destruktivne eksplozije. Brana je nemoćna pred silom vode, i puca. Tada plavi i davi sve pred sobom. Oticanje i zadržavanje vode u organizmu, gojaznost, uvećavanje cista i ostalih tkiva, kao i mnogi drugi zdravstveni problemi, direkno imaju veze sa sputavanjem vlastitih emocija i najdubljih potreba naše duše.
Učimo se veštini življenja od ovih božanskih giganta. Siđimo do reke svog srca i oslušnimo njene nepogrešive, jasne i precizne poruke. Budimo kao reka.
Omiljena mi je metafora rečne brane. Često ovaj slikoviti primer, brane koja pregrađuje reku, koristim na svojim predavanjima i radionicama kako bismo se prisetili važne lekcije. Supresija, suzbijanje, ograničavanje, postavljanje barijera. Kada se reka nasilno pregradi, kada se emocije sputaju da slobodno i neometano protiču, situacija se dramatično pogoršava. Voda nadolazi i širi se do destruktivne eksplozije. Brana je nemoćna pred silom vode, i puca. Tada plavi i davi sve pred sobom. Oticanje i zadržavanje vode u organizmu, gojaznost, uvećavanje cista i ostalih tkiva, kao i mnogi drugi zdravstveni problemi, direkno imaju veze sa sputavanjem vlastitih emocija i najdubljih potreba naše duše.
Učimo se veštini življenja od ovih božanskih giganta. Siđimo do reke svog srca i oslušnimo njene nepogrešive, jasne i precizne poruke. Budimo kao reka.
Dunav
Reka Dunav čuva tajnu naših predaka više od 15000 godina. Dunav je kolevka evropske civilizacije i naša prapostojbina. Podsetiću vas da je na mestu gde mi danas boravimo živela prva ljudska civilizacija, kultura i prva urbana mesta, gradovi. Lepenski Vir, Starčevo, Vinča. Mnogo pre Rimljana, Grka itd. Nauka je dokazala da nije Mesoptamija (6000 gpne) i Egipat, već Dunav kolevka civilizacije. Pismo Dunavske (Vinčanske) kulture pre 9000 god.p.n.e. iznedrilo je naše ćirlilično pismo. Dunavska je prva kultura, religija, pismo, metalurgija. Harold Harman vodeći svetski stručnjak za drevne jezike to naučno potvrđuje. Živeli su u gradovima i bili tehnički veoma napredni, dok je ostatak sveta boravio po pećinama ili živeći nomadski. Prof.dr. Dragoslav Srejović, akademik i arheolog samo je jedan od mnogobrojnih naučnika koji to potvrđuju. U našem narodu naučno je potvrđen gen star 12000 godina . Na Dunavu je pronađena statua Boginje Serbone iz Vinče. Otkriven je svetli period kulturnog i duhovnog matrijarhata. Civilizacija koja hiljadama godina nije znala za rat i sukobe.
Dunavski basen je stanište preko 2000 biljnih vrsta i više od 5000 životinskih vrsta. Na području toka Dunava živi više od polovine populacije medveda, vuka i risa, kao i značajna ptičja staništa vrsta kao što je Dalmatinski pelikan.
Dunavski basen je stanište preko 2000 biljnih vrsta i više od 5000 životinskih vrsta. Na području toka Dunava živi više od polovine populacije medveda, vuka i risa, kao i značajna ptičja staništa vrsta kao što je Dalmatinski pelikan.
|
|
Setimo se naših slavnih predaka. Ne zaboravimo svoje poreklo. Ali ne tako što ćemo živeti zaneseni romantičarskim predstavama iz prošlosti, već tako što ćemo umeti da vidimo, negujemo i afirmišemo kulturna blaga koja smo nasledili.
Poštujmo, volimo, pamtimo, živimo!
Svetislav Vasilić
Poštujmo, volimo, pamtimo, živimo!
Svetislav Vasilić